Пре неколико дана „Политика“ је на насловној страни објавила текст из пера угледне новинарке у којем наводи да „СПО такорећи не постоји“. А та странка која „такорећи не постоји“ обележиће 14. марта тридесет година постојања. Заправо, после три деценије, највећи резултат СПО јесте – то што постоји.

И режим Слободана Милошевића и онај послепетооктобарски све су чинили да СПО не постоји. Милошевић је то покушао да оствари убиством Вука Драшковића. Дуг је низ покушаја Слободана Милошевића и његових „ескадрона смрти“ да лидер СПО буде физички ликвидиран, почев од каменовања и физичког насртања на њега на митингу СПО у јесен 1990. године у  Косову Пољу, употребе оклопних транспортера, водених топова, бојних отрова, дресираних паса и тенкова, те хапшења 9. марта 1991, премлаћивања, потом злостављања и затварања Вука и Данице Драшковић 1. јуна 1993, четвороструког убиства функционера СПО и Вуковог повређивања на Ибарској магистрали, до испаљивања читавог шаржера на Драшковића у Будви јуна 2000. године.

Бројни чланови и присталице СПО били су читаву једну деценију хапшени, протеривани из земље, отпуштани с посла, мучени, рањавани и убијани. На том подужој и тужној листи су имена члана СПО из Дубнице код Врања Слободана Ивановића, којег је 6. децембра 1990. пиштољем убио активиста СПС-а, ученика Бранивоја Милиновића, убијеног од неидентификованог полицајца 9. марта 1991, полицајца Милорада Николића, убијеног 1. јуна 1993. испред здања тадашње Скупштине Југославије, Предрага Старчевића, којег су прегазиле и убиле присталице СПС-а 24. децембра 1996, Веселина Бошковића, Звонка Осмајлића, Драгана Вушуровића и Вучка Ракочевића који су живи спаљени у атентату на Вука на Ибарској магистрали 3. октобра 1999...

Досовска власт покушала је да уништи СПО куповином функционера и чланова, лажима, медијским маргинализовањем и свеопштим игнорисањем, као да заиста не постоји. Ишло се дотле да је јавни ТВ сервис у прилозима посвећеним годишњицама Деветомартовских демонстрација између 2001. и 2003. године прећуткивао и СПО и Вука Драшковића, који су тај протест организовали. Тадашњи премијер говорио је да је „највећи резултат Петог октобра то што СПО више не постоји“.

А СПО је постојао, постоји сада и постојаће док буду постојали његови чланови, присталице и гласачи. Да је СПО обична странка, вероватно би нестао, попут многих других које су се гасиле по силаску с власти. Међутим, СПО је организација која не постоји због власти, већ због бробе за Србију и својих неодустајних начела и циљева.

Немогуће је писати историју Србије на прелому 20. и 21. века без истицања доприноса и значаја Српског покрета обнове и Вука Драшковића неким од кључних догађаја тога времена. СПО је имао одлучујућу улогу у Деветомартовским демонстрацијама 1991, до тада највећем протесту у источној Европи против медијских обмана, првом доласку престолонаследника Александра Карађорђевића у отаџбину у октобру исте године, Видовданском сабору 1992, антиратној кампањи у Србији деведесетих година прошлог века, организовању сабора на Равној гори, моралном и судском рехабилитовању припадника Југословенске војске у отаџбини и законском изједначавању са учесницима НОР-а, заштити током НАТО интервенције 1999. године независних новинара, припадника опозиције и свих који су другачије мислили од режима.

СПО, упркос жељама и намерама неких, постоји и даље и наставља да се залаже за евроатлантске интеграције и Србију на Западу, мирно и обострано прихватљиво решавање питања Косова и Метохије, децентрализацију власти, регионализацију државе, реформу нереформисаних делова служби безбедности, отварање досијеа тајне полиције, препород српског села, демографску, привредну, духовну, културну и моралну обнову Србије на њеним прекомунистичким темељима.

Зато што у овим циљевима препознајемо и залагања председника Србије Александра Вучића, СПО је од 2012. године у коалицији са његовом странком и подржава напоре да Србија уђе у Европску унију, сачува мир и безбедност у региону и дипломатским и мирним путем пронађе решење за статус Косова и пуну заштиту српског народа и православних светиња на том простору.