„Српски покрет обнове предлаже Влади Србије и Скупштини града Београда да отпочну са припремама за подизање Тријумфалне капије у главном граду, која ће симболизовати победе српске војске и државе у балканским ратовима и Великом рату. Сматрамо да Београд и Србија заслужују овакаво монументално обележје које ће подсећати на блиставе тренутке наше историје и бити надахнуће садашњим и будућим генерацијама како се воли и брани своја Отаџбина“, истиче Александар Чотрић, заменик председника СПО.

„Предлажемо да Тријумфална капија буде подигнута у некадашњем Краљевом, данас Пионирском парку између здања Скупштине Србије и Новог двора, односно садашњег Председништва. Такође, предлажемо да у близини новог симбола наше престонице буду постављени и достојни споменици краљу Петру Првом Ослободицу и краљу Александру Ујединитељу, који су као командати српске војске заслужни за велике победе код Куманова, на Брегалници, Церу, Колубари, Солунском фронту и другим бојиштима од 1912. до 1918. године“, сматра Чотрић.
 

Он подсећа да је „Тријумфална капија требало да буде подигнута у Београду у предвечерје Другог светског рата, у славу краљева Петра и Александра Карађорђевића и војвода, генерала, њихових спартанских официра и војника. Остварење те идеје спречили су Други светски рат, слом Краљевине Југославије и победа комунистичке револуције”.
 

“Иако је од тада прошло више од седамдесет година, није касно да у мермер спомен обележја буду уклесана имена и ликови: Радомира Путника, Живојина Мишића, Степе Степановића, Петра Бојовића, Павла Јуришића Штурма, Драгутина Гавриловића, Милунке Савић, Данила Пурића... На мермеру би били и јунаци из Црне Горе. Списак би био дужи од оног који се налази на Тријумфалној капији у Паризу, подигнутној у част победа Наполеона Бонапарте.
 

„Ми смо се борили са војском о којој смо слушали само у бајкама“. И ово признање немачког фелдмаршала Аугуста фон Макензена било би у мермеру Тријумфалне капије Србије”,  наводи заменик председника СПО.
 

“Данас нема Југославије, али Тријумфалне капије Србије мора да буде, и то као споменика онима који су заслужили вечни пламен поштовања и дивљења, онима над којима је почињен злочин без кога не би био могућ ни злочин над државом никлом из њихове крви.

Време је да престанемо са култом јадиковања и обележавања пораза, и да се окренемо слављењу успеха и победа које су српски народ учиниле поштованим и вредним дивљења широм Европе и света”, закључује Чотрић.