Првог августа навршиће се 66 година од тајанствене смрти, највероватније затворског убиства, др Драгића Јоксимовића (1893-1951), доктора правних наука и једног од најбољих српских адвоката, познатог по изванредној одбрани генерала Драгољуба Драже Михаиловића на судском процесу вођеном од 10. јуна до 15. јула 1946. године.

Јоксимовић је у више мандата био посланик у Скупштини Краљевине Југославије, а као представник демократске опозиције у Привременој Скупштини Југославије 1945. године предложио је усвајање Закона о слободи од страха и Закона о правима грађана код војних судова.

Комунисти су се плашили и мртвог Драгића Јоксимовића. Кад је умро у сремскомитровачком затвору нису дозволили његовој супрузи да преузме тело, с образложењем „да још није издржао трогодишњу казну затвора“. Убијен је после проведених 775 дана на робији, у часу кад му је остало још 290 дана казне коју је мртав до краја морао да „одслужи“ на гробљу у затворском кругу. О страху Брозове власти говори и то да нису дозволили никоме да присуствује сахрани овог изузетног правника. Двојица рођака који су се, ипак, охрабрили да дођу на последњи опроштај такође су завршили иза решетака.

Адвокат Јоксимовић је заступао генерала Михаиловића, али је истовремено бранио и правду, принципе, људска права и демократске вредности. Бранио је српски народ, Србију и Југославију од једноумља и диктатуре. Његова одбрана била је намењена будућности и поколењима која тек долазе.

Није се на такозваном Београдског процесу судило само генералу Михаиловићу, него се судило демократској, прозападној и европској Србији и Југославији.

Драгић Јоксимовић је својом завршном речју која се изучава на правним факултетима у Србији и свету оголио организаторе процеса и показао да суд може бити претворен у фарсу, али да фарса никада не може да постане суд.

Бранио је Јоксимовић Михаиловића успешније него што је то чинио сам генерал, сломљен због пропасти своје војске, издаје најближих, као и дејства дроге мескалин. Остао је овај храбри и упорни адвокат уз генерала и када су га издали Савезници, краљ, неки команданти, остали адвокати, па и његово двоје деце.

„Генерале, неће вас пустити. Сада ће убити и мене и вас. Шта год да урадите, убиће вас. Можете само часно да умрете, да одбраните своју војничку заклетву и реч", рекао је Јоксимовић Дражи негде на половини суђења. Од тог тренутка Дража је почео своју одбрану.

Генерала Михаиловића његов адвокат бранио је истином, чињеницама, документима и аргументима. Јоксимовић је остао упоран у захтевима да се на суђење доведу амерички пилоти које је Михаиловић спасао, а тужилаштво је тврдило да су их четници убили. Тако је један од сведока говорио како су четници убили наредника Дејвида О' Конела, а он, не само да је био жив, већ је био секретар Удружења спасених америчких авијатичара који су, захваљујући јединицама ЈВуО, преко импровизованог аеродрома у Прањанима безбедно враћени у своје базе.

За браниоца оптуженог Михаиловића Јоксимовић је по службеној дужности одређен само четири дана уочи почетка суђења. Тужилац, судије, као и одабрана комунистичка публика која је глумила народ, били су шокирани оним што им је у у лице сасуо Јоксимовић:

„Акција Михаиловића била је уперена на кршење и ломљење једне противничке организације чији су циљеви, према његовом мишљењу, били не само штетни, него и опасни за постојеће друштвено стање које је он желео одржати. Осим тога, треба да се зна и да овде остане забележено: главни циљ генерала Михаиловића је био сачувати Србију. Неустрашиви борац и човечни заштитник - то је прави лик његов за све време. Било то коме криво данас или не, генерал Михаиловић је суверено господарио селима, долинама и планинама Србије и заиста је био горски цар српског народа! Југословенска војска у отаџбини, којом је Михаиловић до краја рата командовао, била је легална војска југословенске владе, а са правне тачке гледишта партизанска организација имала се сматрати као - илегална организација.“

Кад је прихватио да брани Дражу Михаиловића, тог часа  је одважни адвокат, рођен у Бачини, код Варварина, пресудио себи. Комунистичке власти ухапсиле су га 16. јуна 1949. године, формално - због «слушања Радио Лондона, прибављања материјала за опозиционе политичке разговоре и вица о Јосипу Брозу».

Осуђен је и експресно је упућен на тежак принудни рад у сремскомитровачку казнионицу. Упућен је заправо у смрт.

 

Александар ЧОТРИЋ

народни посланик СПО

(Ауторски текст објављен у листу "Данас" 21. јула 2017)