Сутра је четрнаест година од будванског атентата на председника СПО Вука Драшковића, злочина после кога су Државна безбедност Србије и тада опозициони ДОС здружено кренули у рушење Српског покрета обнове.

На Драшковића су пуцали припадници Легијиних „Црвених беретки“ и Земунског клана, управо они које ће 5. октобра 2000. године победнички ДОС да прогласи за ослободиоце и хероје Петог октобра.

Данас, 14 година после злочина, Милорад Улемек Легија, који је осуђен четири пута на по 40 година затвора, обасипа се државном и медијском пажњом, тобоже, као кључни сведок у откривању убица Славка Ћурувије.

Као да се од њега поново прави херој и припрема повратак за Јединицу за специјалне операције (ЈСО) и Земунски клан. Заштићеном сведоку Љубиши Бухи Чумету, који је разоткрио злочине Легије и Земунског клана, укида се државно обезбеђење, полицијско обезбеђење добија Легијина супруга, а у припреми је и стратегија Легијиног пребацивања из „Алкатраза“ у део Пожаревачког затвора са блажим третманом, одакле ће овом серијском убици бити лакше да побегне.

Држава мора најозбиљније да пресече овај план Легијине рехабилитације и повратка Земунског клана, чијих присталица је много у полицији, тужилаштву, правосуђу, медијима...